U proteklih godinu dana borba protiv korupcije dodatno je oslabila, a politički pritisak na sudije i tužioce značajno porastao, ocenila je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije koji je juče objavljen. Nazadovanje je zabeleženo i u oblasti slobode izražavanja i medija, piše u izveštaju.
Piše: Božidar Milovac
U godišnjem izveštaju Evropske komisije koji pokriva period do 1. septembra ove godine navodi se da Srbija nije napredovala.
Komisija ističe da su rezultati u borbi protiv korupcije gori nego ranije – da je doneto manje pravosnažnih presuda za korupciju na visokom nivou, te da je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo manje optužnica.
Navodi se i da istrage o korupciji pokrenute posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu nisu završene. Jedan od razloga je, kako piše, i nesaradnja tužilaštva i policije, o čemu je i KRIK ranije pisao.
Osim toga, u izveštaju se ističe i da policijska akcija od februara do aprila 2025, u kojoj je uhapšeno više od 153 osobe, nisu dovele ni do jedne značajne sudske odluke, te i da su mnogi uhapšeni pušteni na slobodu.
Istrage korupcije, ali i organizovanog kriminala usporilo je i menjanje kadrova u policiji jer su zamenjeni iskusni policajci, konstantuje se u izveštaju. Kritikuje se i uloga BIA i VBA u krivičnim istragama i zahteva od Srbije da rad bezbednosnih agencija ograniči na pretnje nacionalnoj bezbednosti.
U izveštaju se kritikuje i rad policije i postupanje policajaca na protestima. Navodi se, između ostalog, da nije osuđen nijedan policajac za prekomernu upotrebu sile nad demontstrantima, kao i, prema izveštajima koje citiraju, da su policajci štitili muškarce koji su podržavali vlast, a koji imaju kriminalnu prošlost.
Komisija ukazuje na to da su funkcioneri iz prethodne vlasti javno komentarisali istrage i suđenja u toku, kritikovali presude i pretili smenom sudijama i tužiocima. Oni su iznosili i podatke iz istrage, na šta nisu reagovali Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, kao ni Skupština ni Vlada, piše u izveštaju.
Kao problematično u izveštaju je navedeno i usvajanje izmena pravosudnih zakona na predlog poslanika Uglješe Mrdića, a što je učinjeno u januaru 2026. godine po hitnom postupku i bez javne rasprave. Venecijanska komisija ocenila je da su ovim izmenama ukinuta neka od pravila koja su uvedena 2023. godine kako bi se sudije i tužioci zaštitili od političkih i drugih pritisaka.
Dvostruko više napada na novinare
I u oblasti medija i slobode izražavanja Komisija je zabeležila nazadovanje.
Tako, u izveštaju se citiraju podaci NUNS-a o tome da je broj napada, pretnji i pritisaka na novinare porastao sa 168 u 2024. na 427 u prethodnoj godini. Prošle godine su donete samo četiri pravosnažne presude od čak 140 slučajeva koje je evidentiralo tužilaštvo.
Komisija se u izveštaju osvrće i na slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije u kome je Vrhovni sud utvrdio je da je Apelacioni sud oslobađajuću presudu optuženima za ubistvo doneo kršeći zakon.
Broj SLAPP tužbi, podnetih s ciljem vršenja pritiska i ućutkivanja novinara, takođe je porastao – sa sedam na 15.
Komisija beleži i da se pojačao politički pritisak na medije koji kritikuju vlast i podseća na naše otkriće u kome smo objavili snimak razgovora između generalnog direktora United Group i direktora Telekoma. U ovom razgovoru direktor Telekoma kaže da je tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio da se smeni direktorka kompanije United Media.
Komisija je u izveštaju ponovila da će tempo pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji i dalje zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i od normalizacije odnosa sa Kosovom.
Za narednu godinu od Srbije i njene nove vlasti traži da smanji politički uticaj na sudove i tužilaštva, da poboljša rezultate u procesuiranju korupcije na visokom nivou, da izmeni Zakon o unutrašnjim poslovima kako bi policija u istragama odgovarala tužilaštvu, da isključi BIA iz krivičnih istraga i da zaštiti novinare.
